Боли ме глава. Толико непостојећих дијалога,
монолога, тишине која зуји и оне која лечи.
Ломим реченице као копља
Падају главе под ноге
Саплићем се, трнем, жедна сам.
Јутро је било дивно
Криза још једна.
Поподне још лепше
Са комшиницом из пакла.
И тако дочеках вече.
Срећна као бело робље
У ријалитијима.
Боли ме глава. Исидора ми шапуће
Ниси једина. А бомбе што падају
Преко преораних гробова
Кога брига? Неко тугује
Јер је изгубио невиност.
Можда се и споразумемо
На језику непријатеља.
Мирјана Ковачевић 