Ја не знам за границе
у овом лудилу пијанства
где пороци и страсти владају.
Ја не знам за срећу и радост
јер живим лагано
и течем другим током.
Ја не знам тебе али те ипак волим.
И поново питање исто
и поново празнина свуда,
и поново одговора нема.
Можда је ту, али смо слепи
можда нисмо сами, али осећамо то.
Можда чујем, али не разумем.
Поново по кругу,
заједно са собом
мислимо, надамо се,
жудимо, губимо.
Мирјана Ковачевић 