ЛУТКА

поломили смо јој руке
извадили очи стаклене
почупали косу од вунице
језик је крила
иза вечног осмеха
на затвореним устима

покушали смо да је сахранимо
са плишаним медведом
једним старим глобусом
згужваним папирима
исписаним црвеним мастилом
поцепаним споменарима

после смо причали
да се поклонима у зубе не гледа
да су дечије игре грубе
да треба сачувати макар руке

имали смо лепу лутку
сада је сличнија нама
одраслима
у игри без победника