МЕЂУ ЉУДИМА

Зашто чим прекорачим праг
Глава као да је на гиљотини
Узвикује маса: На смрт! На смрт!
Гледам у очи несрећне, фрустиране, болне,
Разочаране, подељене, изобличене,
Земне ликове погане, прегажене,
Остављене, напуштене, невољене,
Лаковерне, неверне, усамљене,
Тражим одблесак Добра .
Ветар немилосрдан развејава
По жицама света мелодију додира
Руковања и свакодневног
Добар дан!
И опет нестајем усидрена
У тешким оковима Сенке
Пијана од говора и речи
Пониклих са једног извора
Ни сама не знам
Коме се обраћам,
У коме се препознајем
Са ким саосећам.
Чим пређем праг
Саплићем се о вешала
Да се не би разликовала.