ОКВИР

Кез се развлачио преко њеног лица . Ходала је у високим штиклама сигурна као јесења киша . Одјекивали су кораци.
На другом крају света, невероватном истоку, сунце је потврдило своју ману. Забљеснуло је и Милан је морао да стави црне наочаре на своје лепо лице. О његовој лепоти се шапутало између једног одређеног броја примитиваца и малограђана. Били су то становници Ћ.
Девојка коју још увек нисмо крстили именом љубила је крст у малој цркви близу пијаце.
Човек са седом брадом шетао је куче. Некада је у Ћ. било врло бучно и весело. Песма се опирала са устију и најогорченијих становника.
Штап који је неко бацио у воду, правио је концентричне кругове супротно свим законима физике. Лепо је било то лето.
Ћ. је веома водио рачуна о својим становницима.
Куда са тим штиклама девојко?
Куда са тим лепим лицем Милане?
Недостаје један мали оквир за ову слику једне неусиљене мисли док ветар шуштањем распирује живце.
Ништа се није догодило. Када се догоди обично буде и записано негде. На некој маргини. Осване графит. Истоку Запад пријатељски нуди руку. У рукавицама рекли би становници Ћ.
Мудраци су изумрли.
Девојка је изашла из цркве са грехом који је увек био испред ње.
Милан је сакрио лице али није сакрио ожиљке подсмеха.
Оквир се може купити у неком тржном центру повољно, али данас је Кина понудила највећи попуст.
Пустила је уже.
Давимо се!

Политика, Београд, 22.април 2012.