Верослава Малешевић: Потрага за коначиштем, Удружење књижевника Србије, Београд, 2015.
Изузетно комплексна песничка књига Верославе Малешевић поставиће много питања али даће и одговоре на њих. Разноврсна по својој тематици у неким тренуцима ће оставити утисак да Нада постоји док ће у следећем тренутку опет поставити ново питање пред временом у коме данас живимо у Потрази за коначиштем.
Кроз седам циклуса ове књиге уочава се да је песникиња уједно и прозни стваралац. У свакој песми се може пронаћи везивно ткиво које указује на прецизност и оштрину прозе која није случајан гост у лирици.
Неки од наслова песама су : « Самоћа «, « Ход по времену « , « Песма «,
« Бесмртни», « Мрзим речи», « Орфеј и Еуридика», « Кућа», « Мисао» а завршна песма носи наслов « Прича».
У овом обездушеном времену песникиња нас путем којим права поезија увек иде враћа нама самима. Песма « Мрзим речи» је интересантна јер говори о потреби за неизговореним речима а « Оне станују у оку, у додиру, у наговештају» песникиња повишеним тоном каже « Хоћу речиту тишину! «.
Такође, песма « Ход по времену» има особености у стиховима « Меандрима ходим, и људе одгонетам».
Циклус « Из мог молитвеника « садржи и поетско-прозни запис « Мој, деспоте». Очигледно је да је овај циклус централни утолико што у поезији Верославе Малешевић духовно преовладава над свакодневним и пролазним.
Песму « Молитва» треба навести у целини: « За оне који пишу по песку/ за оне који лако каменују слабост/ за оне који пакују истину у паучину лажи/ за оне који грцају у мору страсти, вапећи за миром/ за оне који безгласно вриште у кавезу сопственог очаја/ молим ти се Творче, Спаситељу, светлости наша.
Данас је можда најупутније вратити се филозофу попут Берђајева. Или читати савременог румунског филозофа Еуђена Симиона. А можда тиховати уз песничке књиге које нису претенциозно модерне и наметљиве.
Песникиња у песми « Бесмртни» каже : « Бесмртни људи постоје…/ они цртају осмех на лицима смртних».
Треба нагласити да у поезији Верослава Малешевић преиспитује положај сопственог народа, и у песми « Видовданска» проговара веома храбро, можда је то вапај, поводом ког један познати савремени песник каже да су сви вапаји женски: Јунаци, синови, мужеви, цветови наши/ мир не тражите, јер мир не остависте.
Наравно да се песникиња бави и проблематиком настајања песме. Питањем односа између песника и песме.
Песничка књига « Потрага за коначиштем» јесте књига која је у себи сачувала традиционална и вечна питања истовремено показујући да лирска поезија без емоционалности и субјективности губи на својој мелодичности.
Иако песникиња у једном стиху каже да је Време подмукли непријатељ, за Поезију је време једини меродавни судија.
„ Књижевне новине“, Београд, 2015.
Мирјана Ковачевић 