Где ли си сад Мирјана
У полену света детињства
Или у црној кутији младости
Да ли си зрела жена?
Као распукли нар на трпези
Ситих људождера
Небитно-небитна!
Затворена у јазбину сна
Из стомака пут неба
Нешто се руши
Нешто решава
Немоћна си не смета- не сметаш
Ниси сметена
Проговорила си
Језиком непознатим
За ова времена
И не тражиш
Ти знаш
Нема разумевања
Између човека и човека.
ДРАГА САВЕТА
Зашто је ноћ мирна и тиха
Као сјај иконе?
Не тражи одговор
Праштај ближњима
Са залогајем планете у грлу
Не суди другима
Буди жив међу људима!
Врати се скоком
У дан кад си крштен
Не блуди, не лудуј
Радуј се слути Наду
Између стихова- ребара
Наших сапатника
И веруј
У победу Мира.
МОЖДА
Трудим се да не ископам
Ово срце зло
И послужим вам га
Уместо дарова добра
Трудим се да стојим
На ногама иако пржи
Сваки додир и корак
Тако савладавам умор
Година борбе са огледалима
Немојте ме питати
Зашто, куда, с ким, докле
Немојте ме пробудити
Можда љубав покаже
Пут до Небеског Оца.
Мирјана Ковачевић 