ПОВРАТАК

Несвесно желим да будем вечна
а свет ме мори и глас поново буди
јер живот је игра са ограниченим роком
и не могу трајати, нити певати,
увек будним оком.

И зато сањам,
и зато волим,
и зато маштам док све ме боли,
пољуби ме срећо и дај се мени,
не дозволи да одем док сузе лију,
врати се стању
у којем ћу да смирим ветар
што носи ме поспаној и слепој поворци.

Данас се будим на новом небу
и пратим мисли у подне сетно
тражим се на сату твоме,
и чекам звона да почну да звоне
и лептири да започну плес
и тако дочекам твој задњи потез.

Биће ваљда боље у свом овом лудилу
пијане зора
кад вриште и плачу деца у нама
а смеју се илузије мога срца
док мозаик живота се склапа.