БУДНИ СИН

некада
умела сам да ћутим
да верујем речима
посебним скривеним
у коштаној сржи
дару радости
милосрђа

некада
умела сам да ћутим
а да ме разумеју
сви којима сам
била потребна
никад битна

била сам
узбуна тишине

тридесет пуних година
смислених ћутањем

шта ти се догодило
питаш ме?

помислила сам
да и ја
имам нешто
да кажем

поразила ме тишина
тишина Времена

увек будног
Сина