Где ли си сад Мирјана
У полену света детињства
Или у црној кутији младости
Да ли си зрела жена?
Као распукли нар на трпези
Ситих људождера
Небитно-небитна!
Затворена у јазбину сна
Из стомака пут неба
Нешто се руши
Нешто решава
Немоћна си не смета- не сметаш
Ниси сметена
Проговорила си
Језиком непознатим
За ова времена
И не тражиш
Ти знаш
Нема разумевања
Између човека и човека.
Мирјана Ковачевић 